Početak…
Nakon dugo, dugo vremena vratih se blogeru.
Baš ovom bloger.ba.
Kad su najavili njegovo gašenje, osjetila sam čudnu bol, kao da mi odlazi neko drag.
Nije to bez razloga. Baš na ovom bloger.ba nastao je neki sasvim novi život.
Otvorili su se i pronašli ljudi, kojima je trebalo, nešto ovako, naizgled, banalno, da ih poveže.
Daleko od toga da je banalno. Bila je potrebna konekcija, da se prepoznamo, da se nađemo, da spoznamo da smo tu negdje u istim krugovima…
I nađosmo se. I ostadosmo zajedno. Grupa cijela.
Povezala nas riječ. Zadržalo nas prijateljstvo. Ljubav posebna.
Traje i trajati će. Shvatismo da ništa nije bilo do nas. Spajalo nas je po nekim zakonima koji nama nisu vidljivi okom nego srcem.
Po tisuću puta se zahvalim bloger. ba na tim divnim ljudima oko sebe. Koje pronađoh.
Godine su ostale pod prašinom, te tako i lozinka za ulazak, koju zaboravih, i krenuh ispočetka.
Vratih mu se, blogeru ovom ba.
Da zna da nije zaboravljen i da sam mu zahvalna.
